Legenda o Pegazu

U davna, davna vremena mitološki konj Pegaz putovao je slovenačkim krajevima i oduševio se lepotom pejzaža.

Spustio se bliže zemlji, pri čemu je zbog preniskog leta kopitom udario u brežuljke u blizini današnje Rogaške Slatine i izazvao pomeranje slojeva zemlje, što je omogućilo da na svetlo dana izbiju prirodne mineralne vode. Zajedno sa legendom rođena je i priča o blagotvornoj mineralnoj vodi, Donatu Mg.

Pegaz Rogaška Slatina
Legenda kaže da je izvor rogaške mineralne vode nastao kada je Pegaz svojim kopitom dotaknuo tlo i izazvao pomeranje slojeva zemlje.
Zdravilna voda

Počeci izvora zdravlja

O dokazima o postojanju "lekovitih voda" psvedoče keltski nalazi i novčići iz rimskog doba. Prvu analizu vode obavio je 1572. godine švajcarski alhemičar Leonhard Thurneysser i otad govorimo o dokumentovanoj istoriji rogaške mineralne vode. Dvorski lekar i profesor na bečkom medicinskom fakultetu, dr Paul Sorbait, opisao je prirodnu mineralnu rogašku vodu 1680. godine u knjizi Praxis Medicae obezbedivši joj time počasno mesto u lekarskoj praksi. Na izvore zdravlja dolazili su kako gradski velikaši tako i krunisane glave, a glas o blagotvornoj vodi brzo se proširio daleko preko granica habsburškog carstva. Razvoj medicine je iziskivao sistematičniji pristup, pa je mariborski lekar J. B.

Gruendel 1685. godine napisao monografiju pod naslovom Roitschocrene (Rogaški izvor) u kojoj je opširno opisao hemijska svojstva i lekovito dejstvo rogaške vode koja je u 18. veku postala treća najprodavanija voda na svetu.

Zbog velike potražnje za blagotvornom mineralnom vodom trebalo je sagraditi punionicu jer je tehnika punjenja pre njene izgradnje 1904. godine iziskivala puno vremena. Voda se sipala u boce neposredno na izvoru, a zatim su boce u drvenim koritima nosili u centralno skladište gde su ih pregledali, zatvorili plutom, na odgovarajući način obeležili, složili u sanduke i na kraju natovarili na kola.

Podzemno čudo

Donat – podzemno čudo

U Rogaškoj Slatini su 1907/1908. godine odlučili da izvrše kaptažu izvora pod vođstvom hidrogeologa dr J. Knetta. Godine 1908. iznenadio ih je izvor visoko mineralizovane vode. Iz dubine Zemlje izbio je usred današnjeg lečilišnog parka kiseljak sa visokim sadržajem magnezijuma koji je zbog svoje posebnosti i blizine Donačke gore dobio naziv Donat.

Sanacija izvora

Zbog pada količine vode na izvoru, u Rogaškoj Slatini se ubrzo posle Drugog svetskog rata pristupilo temeljitoj sanaciji uređaja na izvoru. Hidrogeolog i akademik Josip Bać predstavio je koncept dubinskog bušenja koji se pokazao efikasnim rešenjem. U periodu od 1952. do 1958. godine izbušena je čak 41 istraživačka bušotina koja je svakodnevno davala ukupno 60 kubnih metara vode, što je pet puta više od količine vode pre zadnje sanacije. Nekoliko godina kasnije, godine 1967. počela je eksploatacija prirodne mineralne vode dubinskim bušenjem, što je omogućilo veće kapacitete izvora. Otad Donat stiže iz dubine od 280 do 606 m.

Kasnije je zbog visokog sadržaja magnezijuma nazivu Donat dodat i hemijski simbol Mg, čime je naglašena poznata činjenica da rogaška mineralna voda sadrži najveću količinu magnezijuma od svih prirodnih mineralnih voda.*

Sanacija vrelcev
Apolon Donat Mg

Apolon i Donat Mg

Karakterističan simbol prirodne mineralne vode Donat Mg i dan-danas ostaje Apolon, bog lepote i zdravlja, za šta je prema legendi zaslužan upravo Pegaz.

On je prvi otkrio blagotovorne efekte rogaškog kiseljaka koji je ubedio i boga lepote i zdravlja. Apolon se, naime, zbog prirodne mineralne vode odrekao vode sa svete planine Helikon i tako postao prepoznatljiv simbol Donata Mg.

* Pregledani komparativni podaci obuhvataju sve tržišno dostupne i priznate prirodne mineralne vode iz registra EU.